200px-Heart_of_Darkness.jpg

“Srce tame” je roman koji je napisao Džozef Konrad. Pre nego što je objavljen 1902. u jedinstvenom obliku, izdavan je u nastavcima 1899. u Blackwood’s magazinu. Smatra se uveliko tekovinom engleske književnosti i zapadne civilizacije, uopšte.

Priča je fokusirana na pripovest Čarlsa Marloua, koji predstavlja glavnog naratora u većem delu knjige. On je Englez koji je služio u belgijskoj kompaniji kao kapetan rečnog broda u Africi. “Srce tame” razotkriva mračnu stranu belgijske kolonizacije i bavi se sa tri nivoa tame, s kojima se glavni junak Marlou sukobljava. To su tama divljine Konga, tama belgijskog okrutnog ophođenja sa domorocima i neizbežna tama unutar svakog ljudskog bića, koja se javlja nakon počinjenih neizrecivih zlodela. Iako Konrad ne imenuje reku, u to vreme reka Kongo je bila privatna kolonija belgijskog kralja Leopolda II. Marlou je, u priči, zaposlen kao prevoznik slonovače, ali dobija i zadatak da vrati u civilizaciju drugog trgovca slonovačom, Kurca, koji je veoma uvažen u tom kraju.

Simbolika je predstavljena u priči unutar priče, poput koncentričnih krugova. Ona prati Marloua od sumraka do svitanja, na brodu koji plovi Temzom, kako pripoveda posadi svoje dogodovštine na reci Kongo. Vreme koje prolazi i tamno nebo tokom priče unutar priče kreiraju posebnu atmosferu.

Osam i po godina pre pisanja ovog dela, Konrad je otišao da bude kapetan parobroda na reci Kongo. Nakon što je stigao Kongo, uvideo je dam u je parobrod oštećen i da mu je neophodna popravka. Ubrzo je postao nostalgičan za Evropom i vratio se u Englesku.

Priču započinje neimenovani narator na rečnom brodiću koji je ukotvljen u ušću Temze između Londona i Gravesenda. Nalazi se tu sa četvoricom poznanika, a nebo se smrkava dok oni čekaju nailazak plime. Narator ukratko opisuje ostale prisutne, koji su svi listom srednjih godina. Jedan od njih se zove Marlou, jedini koji je još uvek mornar. Marlou tada govori o Londonu kao jednom od najmračnijih mesta na Zemlji i počinje da im priča kako je jednom bio kapetan rečnog parobroda u Africi.

Marlou počinje razmatranjem kako je Britanija Rimljanima verovatno izgledala kao Afrika Evropljanima u 19.veku. Opisuje kako je njegova ujna iskoristila mnogobrojne veze da mu obezbedi posao, nazivajući ga glasnikom svetlosti povremeno.

Kada bude pristigao u Afriku zbog novog posla, na samom startu mu se ne svide ostali kompanijski agenti, belci poput njega, zbog površnosti i nepoverljivosti. Glavni posao kompanije čini kupovina slonovače od domorodaca u zamenu za drangulije. Ostali agenti često spominju agenta Kurca, koji posluje nizvodno i koji ima veliku reputaciju među njima iz misterioznih razloga. Potom za Kurca saznaje osim da je glavni trgovac slonovačom, da je bio veliki muzičar, novinar, talentovani slikar i univerzalni genije.

Marlou potom stiže na glavnu trgovinsku stanicu kojom upravlja čovek koji se bavi zaverama. Saznaje dam u je parobrod potonuo i okrivljuje upravnika zbog toga, te mora da provede sledeća 3 meseca popravljajući ga i čekajući rezervne delove. Prvi zadatak mu potom biva da se preveze do Kurcove stanice i pokupi slonovaču i samog Kurca. Biva upoznat sa glasinom da je Kurca savladala neka bolest, a potom slučajno čuje upravnika koji se poverava jednom agentu kako prezire Kurca, a u isti mah ga se i plaši. Potom upravitelj, Marlou i nekoliko agenata, zajedno sa kanibalima iz lokalnog plemena, ukrcavaju se na brod i kreću na misiju.

U blizini Kurcove stanice nailaze na prepreku u obliku oborenih debala, a potom ih napadaju domoroci i ubijaju jednog člana posade. Kada dospevaju do Kurcove stanice prvo ugledaju ogradu na koju su nabijene odsečene glave, a potom ih dočekuje ruski pustolov, koji ih uverava da je sve u redu i da je on postavio debla niz reku. Rus potom priča da jet u jednom slučajno nabasao i postao Kurcov sledbenik, otkriva im da urođenici poštuju Kurca kao neko božanstvo, te da je zajedno sa njima skupljao slonovaču. Kada saznaje njihovu pravu misju, poverava Marlou da je Kurc naredio napad na njihov brod i nestaje.

Posle peripetija, oni ipak ukrcavaju Kurca, koji boravi u Marlouovoj kabini i odlaze. Marlou tako dobija šansu da spozna das u sva prethodna svedočanstva o njemu bilatačna, a posebno je fasciniran njegovim glasom. Kurc mu na samrti predaje kolekciju zabeleški i fotografija, među kojima je i slika njegove verenice.

Noć pred smrt, Kurc dospeva u stanje totalnog znanja i govori Marlou: “Užas, užas!”, za šta ovaj veruje da je u stvari zaključak o Kurcovom preživljenom životu. Marlou se potom vraća u Evropu i susreće se sa mnogo ljudi koji se interesuju za Kurcove stvari. Potom posećuje Kurcovu verenicu nakon godinu dana, koja je još u žalosti i govori joj da je poslednje izgovorio njeno ime, ne otkrivajući joj pravu istinu.

Priča se vraća na brod na Temzi, sa opisom kako se čini da ga reka void u srce tame.

Ideju za Kurcov lik Konrad je možda dobio u ličnosti istraživača Henrija Mortona Stenlija, kao i Žorž-Antoana Klajna, agenta slonovačom kojeg je upoznao tokom boravka u Africi. Posebno je značajno poređenje Marloua, gde se posmatra rimsko porobljavanje divljih Britanaca u vezi sa belgijskim porobljavanjem primitivnih Afrikanaca i kako jeLondonjednom bio mesto tame na mapi sveta. Tema tame koja vreba ispod površine civilizovanih osoba je oličena u Kurcovom karakteru i kroz marlouovo saosećanje prema Afrikancima.

Kurc simbolizuje onu potrebu da se izađe iz okova civilizovanosti, njegove zabeleške su altruističke i mračne. Njegova predispozicija za dobro se ogleda u rečima da belci moraju da pomognu crncima da izađu na pravi put uz malu pomoć volje, da iskoriste činjenicu da ih ovi smatraju za natprirodna bića. Simbolika knjige se širi i na područje borbe dobra i zla, svetlosti i tame u samoj duši pojedinca.